Author:
И. В. Кузнецова Кафедра профессиональной психологии, социальной педагогики и начального образования, Чувашский государственный педагогический университет им. И. Я. Яковлева, ул. К. Маркса, д. 38, RU-428000 Чебоксары, Россия

Search for other papers by И. В. Кузнецова in
Current site
Google Scholar
PubMed
Close
Restricted access

Ориентализмы – слова разных групп тюркских, а также иранских и арабо-семитских языков. Язык османских турок был как источником заимствований, так и посредником проникновения ори-ентализмов (в первую очередь арабизмов и персизмов) в южнославянские языки-реципиенты. В статье анализируются устаревшие и активно употребляющиеся в наши дни на территории Южной Славии фразеологические единицы с компонентами ориентального происхождения, связанными с кухней Востока. Слова заимствовались вместе с реалиями – блюдами восточной кухни. Мы ограни-чились тематической группой «Сладкие блюда» (сахар, халва, рахат-лукум, пекмез, десерты из теста – пахлава, гурабия, мафиш, кадаиф и риса – сутлияш). Названия восточных сладостей вошли в язы-ки-реципиенты в результате языковой коммуникации, сопровождавшей диалог разных культур на протяжении нескольких веков. В статье приводятся некоторые лингвокультурологические и исто-рико-этимологические комментарии к фразеологическим единицам, а также толкование фразеоло-гических оборотов и компонентов, входящих в них. Это необходимо для понимания ментальности носителей того или иного языка, для ознакомления с культурным наследием народа.

Материал исследования – данные словарей и интернет-источники. При обработке фразеологиче-ского материала применялись синхронно-описательный метод, метод анализа компонентов, метод лингвокультурологического анализа, прием выборки фразеологизмов из словарей и интернет-ре-сурсов. Привлечение фразеологического материала других языков (восточно- и западнославянских и неславянских) позволило выявить универсальность или национальную специфику анализируе-мой южнославянской фразеологической единицы. Фразеологический материал показывает, как в разные языки входили заимствования-ориентализмы восточной кухни, демонстрирует разный фразеологический потенциал восточных сладостей, ареальную проекцию фразеологизма (или от-сутствие таковой). В силу разных причин (исторических и существующих ныне) названия сладких блюд ориентальной кухни чаще встречаются в боснийских фразеологических единицах. Варианты фразеологизмов иллюстрируют параллельное использование в некоторых структурно-семантиче-ских моделях ориентализмов и славянизмов или германизмов. Фразеологизмы со «сладким» компо-нентом характеризуют как человека, так и внешний по отношению к нему мир.

Orientalisms are words of different groups of Turkic, as well as Iranian and Arab-Semitic languages. The language of the Ottoman Turks was both a source of borrowings and an intermediary for the penetration of orientalisms (primarily Arabisms and Persiisms) into the South Slavic recipient languages. The article analyzes obsolete and actively used phraseological units with components of oriental origin associated with the cuisine of the East in the territory of South Slavia today. The words were borrowed together with the realities – Oriental cuisine dishes. We limited ourselves to the thematic group “Sweet dishes” (sugar, halva, Turkish delight, pekmez, desserts made of dough – baklava, gurabiya, mafish, kadaif and rice – sutliyash). The names of oriental sweets entered the recipient languages as a result of linguistic communication that accompanied the dialogue of different cultures for several centuries. The article presents some linguoculturological and historical-etymological comments on phraseological units, as well as the interpretation of phraseological turns and components included in them. This is necessary to understand the mentality of native speakers of a particular language, to get acquainted with the cultural heritage of the people.

The research material is data from existing dictionaries and Internet sources. When processing phraseological material, a synchronous descriptive method, a method of component analysis, a method of linguoculturological analysis, a method of extracting phraseological units from dictionaries and Internet resources were used. The involvement of phraseological material of other languages (East and West Slavic and non-Slavic) allowed us to identify the universality or national specificity of the analyzed South Slavic phraseological unit. Phraseological material shows how borrowings-orientalisms of oriental cuisine were included in different languages, demonstrates different phraseological potential of the first sweets, the areal projection of phraseology (or lack thereof), or various reasons (historical and current) why the names of sweet dishes of Oriental cuisine are more often found in Bosnian phraseological units. Variations of phraseological units illustrate the parallel use in some structural-semantic models of orientalisms and Slavonisms or Germanisms. Phraseological units with a “sweet” component characterize both a person and the world outside of him.

  • Адзиева Э. С. Ассимиляция арабских заимствований на фразеологическом уровне. Филологические науки. Вопросы теории и практики. Тамбов: Грамота, 2014. № 11-1 (41). 1316.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Ананьева Н. Е. Кулинарная лексика как компонент фразеологизмов (на материале польского языка на фоне русского). Славяноведение. 2020/2: 110118.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Андрић И. Љубав у Касаби. В кн.: Приповетке. Београд: штампарија «МАКАРИЈЕ» А. Д. Веоград–Земун, 1924.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Аникин А. Е. Вып. 3 (бе – болдыхать) / Ин-т рус. яз. им. В. В. Виноградова РАН; Ин-т филологии Сибирского отделения РАН. Москва: «Рукописные памятники Древней Руси», 2009.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Арсениевич Е. Кадаиф. https://bih-ru.com/kadaif/.

  • Болгарско-русский фразеологический словарь – Българско-руски фразеологичен речник. Москва: «Русский язык», София: Наука и изкуство, 1974.

  • Мокиенко В. М., Никитина Т. Г. Большой словарь русских народных сравнений. Мо- сква: «ОЛМА Медиа Групп», 2008.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Буркина С. Г. Фразеология загребского молодежного жаргона (по материалам юмо- рески Д. Шимпраги «Разговоры Андрея Пуплина за чашечкой кофе»). В кн.: Проблемы фразео- логической и лексической семантики. Москва: ООО «ИТИ ТЕХНОЛОГИИ», 2004. 171176.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Вепрева И. Т., Купина Н. А. Актуальное слово дня: в шоколаде. Русский язык за рубежом 2006/5: 100102.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Гаджиахмедов Н. Э. Кумыкско-русский словарь пословиц и поговорок. Махач- кала: Издательство ДагГУ, 2015.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Даль В. И. Толковый словарь живого великорусского языка. Т. 1–4. Москва: «Прогресс», 1994.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Караџић Вук Ст. Српске народне пословице и друге различне као оне у обичаj узете риjечи. У народноj штампариjи на Цетињу, 1836.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Кузнецова И. В. Блюда национальной кухни как компоненты устойчивых срав-нений украинцев (на фоне других языков). Studia Slavica Hung. 66 (2021): 81100.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Кузнецова И. В. Ориентализмы тематической группы «Напитки» в боснийской фразеологии (на фоне фразеологии других народов). Studia Slavica Hung. 66 (2021): 261273.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Кунин А. В. Англо-русский фразеологический словарь. Москва: «Советская энцикло- педия», 1967.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Кювлиева-Мишайкова В. Устойчивите сравнения в българския език. София: Издателство на Българската академия на науките, 1986.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Макариjocка Л., Павлеска-Георгиевска Б. Прилози за македонската фразеологиjа. Скопjе, 2020.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Мандић С. Слатка страна фразеологије: анализа фразеологизама у албанском, грч-ком и српском језику. Живи језици часопис за стране језике и књижевности. 40(No. 1). 97118.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Марjaновић С. П. Поредбене фраземе с компонентом comme/као у француском и српском језику. Докторска дисертација. Београд 2017.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Марчета J. Кулинарска терминологија у француској, италијанској и српској фразео- логији. Докторска дисертација. Нови Сад, 2016.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Михельсон М. И. Русская мысль и речь. Свое и чужое. Опыт русской фразеологии. Т. 1–2. Москва: «Терра», 1994.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Толстовски Д., Иллич-Свитыч В. М. Македонско-русский словарь. Москва: «Государствен- ное издательство иностранных и национальных словарей», 1963.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Нанова А. Л. Фразеологичен синонимен речник на българския език. София: Хейзъл, 2005.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Николова-Гълъбова Ж. Немско-български фразеологичен речник. Т. 1–2. Пловдив: Летера, 2001.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Николаева Е. К. Пищевые образы в устойчивых сравнениях. В кн.: Устойчивые сравнения в системе фразеологии. Санкт-Петербург–Грайфсвальд, 2016. 152158.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Николаева Е. К. Мёд в русской и польской фразеологии. West-East. № 1. Т. 2-2. 2019. 5155.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Оташевић Ђ. Фразеолошки речник српског jезика. Нови Сад: Прометеj, 2012.

  • Панов З. Устойчивые единицы в македонском и русском языках как лингвокультур-ные репрезентанты. Неофилология. 2019/5: 381387.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Речник на българския език. Т. 115. https://ibl.bas.bg/rbe/.

  • Речник српскохрватског књижевног и народног језика . Т. 1–19. Београд: Институт за српски језик САНУ, 1959–2014.

    • Export Citation
  • Речник српскохрватскога књижевног jезика. Т. 16. Нови Сад: Матица српска, Загреб: Ма- тица хрватска, 1967–1976.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Речник српскохрватскога књижевног jезика . Кн. 12. Београд : Институт за српски је- зик САНУ, 1962.

    • Export Citation
  • Слоўнік беларускіх народных параўнанняў. Мінск: «Беларуская навука», 2011.

  • Српски дијалектолошки зборник 60. Ред. Слободан Реметић. Београд: Институт за српски језик САНУ, 2013.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Славянская фразеология и фразеография: фразео- логические неологизмы в славянских языках. Коллективная монография. Greifswald: Universität Greifswald, 2021.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Славянская фразеология: заимствования и кальки в славянской фразеологии. Коллективная монография. Greifswald: Universität Greifswald, 2020.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Гулиева Л. Г. и др. Словарь русского островного говора Азербайджана. Изд. 2-е, доп. Баку: «Издательство Бакинского ГУ», 2006.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Стаменов М. Съдбата на турцизмите в българския език и българската култура. София: «Изток-Запад», 2011.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Толстой И.И. Сербскохорватско-русский. Москва: «Русский язык», 2001.

  • Финк Ж. У кого пальцы в повидле? О трех хорватских фразеологизмах с соматизмом prst. In: Когнитивно-прагматические векторы современного языкознания. Москва: Издатель- ство «Флинта», Издательство «Наука», 2011. 227232.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Финк Ж. О тенденциях развития хорватской фразеологии. In: IIМеждународный на- учный симпозиум: Славянские языки и культуры в современном мире – Труды и материалы. Москва: Издательство Московского университета, 2012. 134135.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Ничева К., Спасова-Михайлова С., Чолакова Кр. Фразеологичен речник на български език. Т. 1–2. София: Издателство на БАН, 1974–1975.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Ханги А. Жизнь и обычаи мусульман в Боснии и Герцеговине. Сараево, 1907. https://bih-ru.com/hangi-halva/.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Хмелевский М. С. Особенности фразеологии города Сараева. В кн.: Национальное и интернациональное в славянской фразеологии. XV Международный съезд славистов. Минск: «Беларусь», Greifswald: Ernst Moritz Arndt Universität Greifswald, Institut für Slawistik, 2013. 227231.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Цветковић В. Љ. Свакодневица француске породице Плејуст у Србији и Југосла- вији (1934–1949) // Токови историје. Часопис Института за новију историју Србије. Београд: ИНИС, 2007. 2042.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Чешско-русский словарь. Т. 1–2. Москва: «Русский язык», Прага: Государственное педагоги- ческое изд-во, 1976.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Эмирова А. М. Основы крымскотатарской фразеологии: учебное пособие. Симфе- рополь: «Крымучпедгиз», 2012.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Юрченко О. С., Івченко А. О. Словник стiйких народних порiвнянь. Хар- кiв: «Основа», 1993.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Die slawische Praseologie und die Bibel. Kollektivmonographie. Славянская фразеология и Библия. Коллективная монография. Slovanská frazeológia a Biblia. Greifswald: Ernst-Moritz-Arndt-Universität Greifswald 2013.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Fink Arsovski Ž. i sur. Hrvatsko-slavenski rječnik poredbenih frazema. Zagreb: Knjigra, 2006.

  • Fink Arsovski Ž., Kovačević B., Hrnjak A. Bibliografija hrvatske frazeologije. Frazeobibliografski rječnik. Zagreb: Knjigra, 2017.

  • Jukić S. Kao u snu ili Poredbeni frazemi na Instagramu. In: Frazeologija, učenje i poučava- nje. Zbornik radova s Međunarodne znanstvene konferencije Slavofraz. Sveučilište u Rijeci, Filozofski fakultet. Rijeka, 2019. 149159.

    • Search Google Scholar
    • Export Citation
  • Krátky slovník slovenského jazyka. Bratislava: Veda, 2003.

  • Matešić J. Frazeološki rječnik hrvatskog ili srpskog jezika. Zagreb: Školska knjiga, 1982.

  • Mokienko V., Wurm A. Česko-ruskż frazeologický slovník. Olomouc: Vyd. Univerzita Palackého, 2002.

  • Šehović A., Haverić Đ. Leksika orijentalnog porijekla u frazemama bosanskog jezika. Sarajevo: Filozofski fakultet, 2017.

  • Škaljić A. Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku. Sarajevo: Svjetlost, 1966.

  • Smiešková E. Malý frazeologický slovník. Bratislava: Slovenské pedagogické nakladateľ- stvo, 1974.

  • Vranić S., Zubčić S. Turcizmi u frazemima hrvatskih govora. Filologija. № 60. Zagreb, 2013. 103145.

  • Zaorálek J. Lidovį rčenķ. Praha: Academia, 2000.

  • Collapse
  • Expand

Senior editors

Editor-in-Chief: Róbert KISS SZEMÁN (Eötvös Loránd University of Budapest, HU)

Editorial Board

  • Krisztina MENYHÁRT (Eötvös Loránd University of Budapest, HU)
  • Péter PÁTROVICS (Eötvös Loránd University of Budapest, HU)
  • Siarhiej ZAPRUDSKI (Belarusian State University, Minsk, BLR)

Secretary of the Board

  • Sarolta TÓTHPÁL ((Eötvös Loránd University of Budapest, HU)

Advisory Board

  • Krasimira ALEKSOVA (Sofia University St. Kliment Ohridski, BG)
  • Dalibor DOBIÁŠ (Czech Academy of Sciences, CZ)
  • Joanna GOSZCZIYŃSKA (University of Warsaw, PL)
  • Mária GYÖNGYÖSI (Eötvös Loránd University of Budapest, HU)
  • László JÁSZAY (Eötvös Loránd University of Budapest, HU)
  • Marko JESENŠEK (University of Maribor, SLO)
  • Mihály KOCSIS (University of Szeged, HU)
  • Katalin KROÓ (Eötvös Loránd University of Budapest, HU)
  • Stefan Michael NEWERKLA (University of Vienna, A)
  • Ivana TARANENKOVÁ (Slovak Academy of Sciences, SK)
  • Dalibor TUREČEK (University of South Bohemia in České Budějovice, CZ)
  • Slobodanka Millicent VLADIV-GLOVER (Monash University, Clayton Campus, AUS)
  • Kazimierz WOLNY-ZMORZYŃSKI (University of Silesia in Katowice, PL)
  • András ZOLTÁN (Eötvös Loránd University of Budapest, HU)

 

Sarolta TÓTHPÁL (Secretary of the board)
Institute of Slavonic and Baltic Philology
Eötvös Loránd University
H-1088 Budapest, Hungary
Phone: (+36-1)411-6500 ext. 5253
E-mail: studiasl@btk.elte.hu

Indexing and Abstracting Services:

  • America: History and Life
  • Bibliographie Linguistique/Linguistic Bibliography
  • CABELLS Journalytics
  • Historical Abstracts
  • International Bibliographies IBZ and IBR
  • Linguistics Abstracts
  • MLA International Bibliography
  • SCOPUS

 

 

2023  
Scopus  
CiteScore 0
CiteScore rank Q4 (History)
SNIP 0
Scimago  
SJR index 0.101
SJR Q rank Q4

Studia Slavica Academiae Scientiarum Hungaricae
Publication Model Hybrid
Submission Fee none
Article Processing Charge 900 EUR/article
Printed Color Illustrations 40 EUR (or 10 000 HUF) + VAT / piece
Regional discounts on country of the funding agency World Bank Lower-middle-income economies: 50%
World Bank Low-income economies: 100%
Further Discounts Editorial Board / Advisory Board members: 50%
Corresponding authors, affiliated to an EISZ member institution subscribing to the journal package of Akadémiai Kiadó: 100%
Subscription fee 2025 Online subsscription: 632 EUR / 694 USD
Print + online subscription: 724 EUR / 796 USD
Subscription Information Online subscribers are entitled access to all back issues published by Akadémiai Kiadó for each title for the duration of the subscription, as well as Online First content for the subscribed content.
Purchase per Title Individual articles are sold on the displayed price.

Studia Slavica Academiae Scientiarum Hungaricae
Language Slavic languages
English
French
German
Size B5
Year of
Foundation
1955
Volumes
per Year
1
Issues
per Year
2
Founder Akadémiai Kiadó
Founder's
Address
H-1117 Budapest, Hungary 1516 Budapest, PO Box 245.
Publisher Akadémiai Kiadó
Publisher's
Address
H-1117 Budapest, Hungary 1516 Budapest, PO Box 245.
Responsible
Publisher
Chief Executive Officer, Akadémiai Kiadó
ISSN 0039-3363 (Print)
ISSN 1588-290X (Online)

Monthly Content Usage

Abstract Views Full Text Views PDF Downloads
Oct 2024 0 0 0
Nov 2024 0 0 0
Dec 2024 0 0 0
Jan 2025 0 0 0
Feb 2025 95 1 2
Mar 2025 18 3 5
Apr 2025 0 0 0