Commission to build an Orthodox church in Pomáz was given around 1720 by the Serbian population demonstrably present in the settlement from the 1660s. The church dedicated to the megalomartyr Saint George was consecrated by the bishop of Buda Mihailo Milošević (1716–1728) in 1722, exactly 300 years ago. The orthodox church of Pomáz is one of the earliest surviving monuments of the Serbian Church after the great Serbian immigration (Seoba). Its history and artistic values have been dealt with by Pál Voit, Sztoján D. Vujicsics, Iván Jaksity sr., Dinko Davidov and Márta Nagy earlier. The church books of birth marriage and death survive as of 1752, the documents of the parish as of 1783. The scrutiny of the accounts books for the period from 1783 and 1800 has revealed a lot of new data about the construction of the church, its furnishing and even of the masters involved. The presentation of the new information is the main aim of the paper.
The explored archival data reveal that the church built around 1720 was already in need of reconstruction by the 1770s. In the western end of the nave a gallery was erected in 1783 and by 1794 the old tower was replaced by a new taller one. The still extant furniture is documented from the 1780s. in 1789 two painters were contracted to decorate the existing canons’ seats and the bishop’s throne. The identity of the master named Georgije in a source is unsettled. The other can be identified as painter Arsenije Teodorović (1767–1826) who was in the first year of his studies at Vienna’s Academy. He was to become one of the most outstanding figures of Serbian painting in the age whose many prestigious commissions in the Serbian Orthodox diocese of Buda included the painted decoration of the furnishing of St Nicholas’s church in Baja at the beginning of his career (1793–1794), and already as a mature painter he decorated the iconostasis, cantors’ benches and the throne of the Theotokos in the orthodox cathedral of Buda (Tabán) (1818–1820). From his works in Pomáz only the pictorial representation on the bishop’s seat survives partly overpainted. It shows Saint John Chrysostom in a fairly unusual composition.
The wooden framework of the classicizing late baroque iconostasis (1793–1794) was made by wood carver Avram Manojlović of zombor; his most exquisite work in Hungary is the iconostasis in Baja (1788–1790). The iconostasis of Pomáz – a far more modest work than the one in Baja – was a commission for the Baja-born Pavel Ðurković (1772–1830?) as the recently explored documents verify. So far, the first iconostasis by Ðurković – who was to become the decisive artist of the Serbs in the first quarter of the 19th century – was believed to be the one in Dunaföldvár dated to 1799–1801, but the new source confirms that his first known ecclesiastic commission was the pomáz iconostasis. regrettably, owing to layers of overpainting only certain segments have preserved Ðurković’s brushstrokes.
A few separate icons in the Pomáz church verify the active presence of another two 18th century Serbian painters in Pomáz. The icon of Christ Enthroned with Saint John the Baptist is attributable to Hristofor Žefarović’s workshop. It probably belonged to the earlier iconostasis painted a little before 1740. Today there is only a single icon in the Pomáz church that preserves the memory of the sojourn in the village in 1770–1775 of Teodor Simeonov gruntović from Moscopolis, who with his workshop was very active in the territory of the Hungarian kingdom. His best-known works are the rich ensembles of icons in the churches of ráckeve and Székesfehérvár.
Bikár Fedóra: luppa Péter és úti kalandjai. Budapest 2010
Бојана Чобан Симић: Корени 1.Свештеници и народни учитељи у Помазу 1752–1895. Помаз 2003
Бојана Чобан Симић: Храм св. вели-комученика Георгија у Помазу. In: Српски кален-дар за просту 2022. годину. Уред. Миленко Радић – Борислав Рус – Пера Ластић. Будимпешта 2021, 57–59.
Динко Давидов: Споменици Будимске епархије. Београд 1990
Славко Гавриловић – Иван Јакшић: Грађа о православним црквама Карло-вачке митрополије Xviii века. Споменик Српске академије наука и уметности CXXiii. Одељење историјских наука 2. Београд 1981
Славко Гавриловић – Иван Јакшић: Извори а Србима у Угарској с краја Xvii и почетком Xviii века 1. (Зборник за историју, језик и књижевност српског народа. Друго одељење. Споменици на туђим језицима XXvii.) Београд 1987
Golub Xénia: A pomázi szerb templom művészeti értékei. In: pomázi kalendárium. Szerk. ásztai Csaba. Pomáz 1999, 42–50.
Golub Xénia: ortodox fafaragók magyarországi működéséről a legújabb kutatások tükrében–Avram Manojlović képfaragó munkái. Műemlékvédelem lv. 2011/6. 366–373.
Golub Xénia: Adalékok a pomázi szerbek 17–18. századi történetéhez. In: Bizánc vonzásában. Szerk. Nacsinák gergely András. Debrecen 2018, 49–71.
Иван Јакшић: Кратка историја помаш-ких Срба. Помаз 1990
Миодраг Јовановић: Сликарство Темиш-варске епархије. Нови Сад 1997
Миодраг Коларић – Никола Кусовац: Павел Ђурковић. Опово 1972
Бранка Кулић: Новосадске дрворезбарске радионице у 18. веку. Нови Сад 2007
Nagy Márta: ortodox ikonosztázionok Magyarországon. Debrecen 1994
Nagy Márta: A magyarországi görög diaszpóra egyházművészeti emlékei i. Debrecen 1998
pest megye műemlékei 1. (Magyarország műemléki topográfiája, 5,1). Budapest 1958
Pomáz. Természeti kincseink, történelmünk, kulturális örökségünk. Szerk. laszlovszky József. Pomáz 2001
Лепосава Шелмић – Олга Микић: Дело Арсенија Теодоровића (1767–1826). Нови Сад 1978
Szilárdfy Zoltán: pomáz művészeti emlékei. In: Tóth Ferenc: pomáz történetének forrásai i. Pomáz 1994, 173–181.
Terdik Szilveszter: A tabáni székesegyház oltára és liturgikus tárgyai. In: Szerb székesegyház a Tabánban: Az eltűnt rácváros emlékezete. Szerk. Csáki Tamás – golub Xénia. Budapest 2019, 189–225.
Terdik Szilveszter: A Munkácsi egyházmegye és a művészetek a 18. században. In: orcád világossága. görögkatolikusok Magyarországon. Szerk. Terdik Szilveszter. Debrecen 2020, 174–189.
Бранислав Тодић: Аврам Манојловић и Арсеније Теодоровић у Баји. In: Uő: Радови о српској уметности и уметницима века по архивским и дру-гим подацима. Нови Сад 2010, 427–439.
Бранислав Тодић: Сликарски уговори Те-одора Грунтовића. In: uő: Радови о српској умет-ности и уметницима века по архивским и другим подацима. Нови Сад 2010, 319–341.
Бранислав Тодић: Српски сликари од Xiv до Xviii века. i–ii. Петроварадин–Нови Сад 2013
Павле Васић: Дневник са пута по Мађарској. Летопис Матице српске. Књ. 391, св. 3. 1963, 265–277.
Павле Васић: Ко је Арсеније Пантазић. Истраживања у једном од центара српске уметно-сти Xviii–XiX века. Политика, 12 новембар 1967, 18.
Павле Васић: Уметничка топографија Сом-бора. Нови Сад 1984
Stojan D. Vujičić: Iz istorije Srba u Pomazu I. Narodne Novine, 19 februar 1959, 4.
Stojan D. Vujičić: Iz istorije Srba u Pomazu II. Narodne Novine, 26 februar 1959, 4.
Зоран Вукосављев: Архитектура српских православних цркава у Мађарској: историјски развој и типологија. Будимпешта 2013